Gljivice su samostalna grupa organizama čiji pripadnici nemaju hlorofil, pa time ni sposobnost fotosinteze, odnosno, ne mogu da sintetišu hranljive sastojke, zbog čega žive kao saprofiti ili paraziti biljaka, životinja i ljudi. Razlikuju se od viših biljaka po svojoj strukturi, ishrani i reprodukciji. Nalaze se svuda u prirodi: zemlji, vodi, vazduhu. Takođe, kontakt sa zaraženim kućnim ljubimcima (pas, mačka) ili domaćim životinjama može da dovede do prenošenja tzv. zoofilnih tipova gljivica. Obično se smatra da je značaj gljivica nešto manji u odnosu na bakterije ili viruse, ali je rasprostranjenost gljivičnih infkecija kože i noktiju zapravo veoma velika, a kod imunosuprimovanih osoba sistemske mikoze mogu značajno da naruše zdravlje.

Broj osoba obolelih od gljivičnih infekcija, prevashodno stopala i preponske regije, značajno raste, čak i u zemljama sa razvijenom opštom i zdravstevnom kulturom. Na primer, samo infekcije dermatofitima (jednom grupom gljivica) predstavljaju 10-20% svih poseta dermatologu.

Gljivične infekcije se primećuju podjednako u svim starosnim grupama i na svim delovima tela

. Potrebno je razlikovati gljivičnu infekciju kože od infekcije koja pored kože zahvata i nokte. Takođe, veoma je važno napraviti razliku između gljivične infekcije koja zahvata kožu obraslu dlakom, jer je u tom slučaju terapija dugotrajnija. Najčešće, gljivična infekcija na koži trupa počinje ovalnim crvenilom koje se periferno širi, ima naglašene ivice i umereno se peruta. Takođe, jedan od čestih oblika infekcije je i perutanje i vlaženje između prstiju stopala koje se često viđa kod osoba koje se bave sportom ili imaju pojačano znojenje stopala - atletsko stopalo. Poseban oblik gljivične infekcije, pityriasis versicolor, viđa se u obliku ovalnih, svetlo-braon i crvenkastih fleka na koži trupa i ruku. Zaostajanje beličastih fleka po završetku terapije može izazvati zabunu kod pacijenta da je lečenje bilo neuspešno. Potrebno je samo da prođe određeno vreme kako bi se povratila pigmentacija. Na noktima, gljivična infkecija izgleda kao zadebljanje i krunjenje nokatne ploče, koja postaje trošna i žućkasta, a vremenom se infkecija širi sa jednog na druge nokte.

Dijagnoza gljivičnih oboljenja i pored kliničkog i skenerskopskog pregleda, zahteva i obavljanje tzv. mikološkog pregleda, a ponekad i uzimanje isečka kože i/ili nokta. Osnovni uslov za adekvatan rezultat pregleda na gljivice je korektno uzimanje uzorka s odgovarajućeg mesta. Nepoštovanje ovog stava često dovodi do nekorektne dijagnoze, neadekvatne terapije, pa samim tim i nezadovoljavajućeg ishoda lečenja.

 

gljivicna oboljenja koze

vais naslovna