Alopecia androgenetika je genetski determinisan, progresivni gubitak kose, koji nastaje usled povišene osetljivosti određenih folikula na androgene hormone.To je autozomna dominantno nasledna sklonost ka gubitku kose, a koja se ispoljava posle puberteta kod osoba oba pola, jer tada počinje produkcija seksualnog hormona testosterona i kod muškaraca i kod žena (daleko manje).

Kod androgene alopecije dolazi do povećane konverzije testosterona u aktivni androgen tj.dihidrotestosteron (DHT) pri čemu glavnu ulogu ima enzim 5-alfa reduktaza.DHT inhibira rast dlake u genetski predisponiranim folikulima (fronto-parietalna zona) čeone i temene regije kapilicijuma.Terminalni folikuli se postepeno pretvaraju u male folikule s tankom i kratkom dlakom (vellus dlačica), ciklus rasta dlake se skraćuje i povećan broj folikula prelazi u telogenu fazu praćenu pojačanim ispadanjem kose.Pošto je broj ciklusa svake dlake genetski određen (25-30) njegovo skraćenje i učestalo smenjivanje dovodi do prevremene iscrpljenosti folikularne aktivnosti i njihov prelazak u neaktivne tj.atrofične folikule.DHT na nivou lojnih žlezdi dovodi do uvećanja samih žlezdi kao i njihove aktivnosti, pa alopecia i seborea vrlo često idu zajedno jer uvećana lojnica dodatno vrši pritisak na već oslabljeni folikul tj.dlaku.

Važno je napomenuti da se androgena alopecija javlja kod muškaraca pri normalnim laboratorijskim vrednostima androgena, dok se kod nekih žena mogu naći povišene vrednosti testosterona, pa se zato ne isključuje imunološki faktor kod genetski predisponiranih osoba.

Klinička slika androgene alopecije se razlikuje kod muškaraca i žena.U oba slučaja kreće sa produbljivanjem zalizaka i promenama na frontalnoj (čeonoj) liniji kapilicijuma gde normalne (terminalne) dlake bivaju zamenjene tankim i kratkim velus) dlakama. Kod muškaraca promene se zatim šire na temporalni deo (teme) i verteks (centralna tačka kapilicijuma) i to su I i II faza, a zatim se ove površine spajaju i proređuju do najtežeg stadijuma kada je očuvan samo venac okcipitalno-temporalne zone (potiljačno-slepoočna) u terminalnom IV stadijumu. Kod žena se androgena alopecija lokalizuje u fronto-parietalnoj (čeono-temenoj) zoni u vidu difuznog proređenja koje gotovo nikad ne dolazi do IV stadijuma kao kod muškaraca sem u slučaju enormnog hormonalnog poremećaja.

Dijagnoza se postavlja na osnovu sveobuhvatne temeljne anamneze, kliničke slike i skenerskopskog nalaza tj.aparata savremene dijagnostike za temeljnu analizu kože i kose koji zahvaljujući mnogobrojnim sočivima omogućava posmatranje sa uvećanjem i do 650 puta, a jak svetlosni fluks čini kožu transparentnom što omogućava posmatranje vitalnih struktura kapilicijuma.

Lečenje androgene alopecije gotovo da nije moguće jer jedini efikasan lek bi trebao da bude antiandrogen tj. blokator muškog seksualnog hormona testosterona. Antiandrogeni snižavaju biosintezu androgena i vezuju se za androgene receptore pa je efekat tako promenjene hormonalne ravnoteže nepredvidljiv, a neželjena dejstva (smanjenje libida) ograničavaju njegovu upotrebu.

Pored ove opšte terapije, vrlo značajne rezultate ima lokalna primena prirodnih biostimulativa. Efekat lokalne terapije podstaknut je i poboljšan i određenim fizikalnim procedurama, na prvom mestu laserskom i LED biostimulacijom.
Mezoterapija kose i PRP su savremene metode stimulacije rasta i obnove kose.

Hirurško lečenje se sastoji u presađivanju autografta sa očuvane regije na alopetične površine ili nekom drugom makro-tehnikom (redukcija skalpa, tiršovanje...) ali je budućnost svakako upotreba „stem“ tehnologije, koja će opravdati očekivanje pacijenata.

Za sada su protetička rešenja u vidu kapilarnih sistema kod lokalno ograničene alopecije i kapilarnih proteza kod difuznog tipa alopecije, daleko prihvatljivije za pacijente jer ovde nema premeštanje dlaka već nadoknađivanje izgubljene kose u % stepenu u kome ona nedostaje. Dermograft metoda predstavlja savršenstvo u protetici kapilicijuma.Tupei i perike su prevaziđene frizerske tehnike koje su zbog svoje veće štete nego koristi naterale lekare na razvoj nove grane u medicini koja se naziva kapilitologija i razvoj protetičkih pomagala tj. procedure koje ne remete normalne fiziološke funkcije kože i omogućavaju nesmetani ponovni rast kose ako postoji vitalni potencijal kapilicijuma.

Zahvaljujući, implementaciji kapilitologije u mnogim granama medicine a naročito u dermatologiji i onkologiji mnogim pacijentima je vraćena nada u normalan život, jer samopouzdanje svakog čoveka umnogome zavisi od njegovog spoljašnjeg izgleda, a sigurnost koju dobija zadovoljan svojim izgledom deluje podsticajno i kreativno u svim sferama njegovog života.

 

Alopecia androgenetica

FaLang translation system by Faboba

cestitka rodjendan